Decembar je, mesec kada se svi osvrnemo na prošlo vreme, kada sagledamo sve što smo uradili, ili ono što nismo. Kada gledam unazad, drago mi je zbog mnogih stvari. Drago mi je zbog ljudi koje sam u ovoj godini upoznala, i onih koji su još jednu godini kraj mene. Žao mi je zbog nekih koji su iz mog života otišli. Ali ne možeš nikad u životu naterati nekoga da ostane kraj tebe, ako on to ne želi... Drago mi je zbog svakog osmeha i zbog svake suze, jer da nije bilo suza, da nije bilo uspona i padova, ne bi to bio život. Drago mi je zbog svih lepih uspomena koje ću zauvek čuvati, a one loše, te ću spakovati negde u nadi da će vremenom izbledeti. Naučila sam da u životu, ma koliko ti bilo teško, moraš se smejati. Naučila sam da će ljudi koji te stvarno vole ostati kraj tebe ma šta god se desilo... I kada se u novogodišnjoj noći kazaljke spoje, znam želju koju ću poželeti, i znam ko će biti tu da mu poželim srećnu novu godinu. Sada posle svega shvatam da neki ljudi zauvek ostanu u našem srcu, a ne i mi u njihovom, i da je svet veliki, a naši gradovi mali, i da možda baš oni koje bi mi hteli kraj sebe, da baš ti ljudi najčešće odlaze od nas. I ne vredi nervirati se i plakati, glavu gore, osmeh na lice, i smej se, pokaži osmeh svima, a sve će vremenom doći na svoje mesto... I porazi, i padovi, i usponi, sve je to za ljude, i sve se to preživi. Pogledaj iza sebe, i ulepšaj ovo malo vremena do kraja godine sebi i drugima... Izvinite se onima koji to zaslužuju, pružite ruku onima koji vama neće. Držite za ruku one koje volite, i u novoj godini zamislite želju, onu koju duboko u srcu nosite i poljubite one koji to zaslužuju...